Titel German English Afrikaans Serbian Slovak Czech Help
Глава 67 Духовно Сунце

Дечија сфера на Духовном Сунцу и дванаест заповести (ДС 2.067-105)

Колевка и школa

[ДС 2.67.1] Ево нас већ пред капијом. Само напред. Ево нас у врту. Гле, како је све љупко и прелепо уређено. Мало дрвеће уређено у алеје изукршта велики врт и на свакој раскрсници примећујемо малу ронделу с дрвећем, која је у средини украшена малим храмом. Стазе су дивни травњаци и по њима се може ићи изузетно нежно. Између алеја примећујемо слободне просторе, на којима расте прегршт предивних цветића отприлике као понекад у пролеће на ливадама на вашој Земљи.

[ДС 2.67.2] Ви овде кажете откуд да ово цвеће није уређено по вртарском умећу, него само шарено испретурано израста из тла? – То је зато што је овде савршен свет, па растиње на сваком месту потпуно одговара духовној способности схватања која је својствена становницима таквог места.

[ДС 2.67.3] А овде управо живе најмања дечица која су на Земљи убрзо после рођења умрла по телу. А ова дечица ни не могу имати неко сређено схватање или представу о Господу и Његовој Речи. Зато овде видите све младо, мало и шарено испретурано.

[ДС 2.67.4] Погледајте мало напред. Тамо у средини овог великог врта откривате зграду која скоро изгледа као нека велика стаклена башта код вас. Шта ли је то? Само напред, отићићемо и одмах се уверити шта је.

[ДС 2.67.5] Ево нас. Хајде уђимо кроз врата која су пред нама отворена и одмах ће се показати шта ћемо ту наћи. Ево нас унутра. Гле, ту се налази скоро непрегледан ред креветаца као на тераси уздигнут око три стопе над подом. Гледајте даље, иза предњег реда као раздвојен стазом примећује се други, па трећи, четврти, пети, итд. све до десетог. Гле, у сваком кревецу видимо детенце како мирује и сваком стазом непрестано иду више стотина чувара и чуварки и брижљиво проверавају да можда неком детенцету није нешта потребно.

[ДС 2.67.6] Колико би се оваквих креветаца могло налазити у овој просторији? Ово можемо лако израчунати. У једном реду налазе се десет хиљада оваквих креветаца, а десет редова смо избројали у овом одељењу, то је, дакле, сто хиљада. А колико оваквих одељења има у овој згради? Има их десет. Тако ће у целој згради бити милион таквих креветаца. А свако одељење расте из дана у дан по вашем рачунању и дечицу која данас сазру у овим дивним кревецима живота убрзо премештају у следеће одељење.

[ДС 2.67.7] Када овако дечица сазру кроз свих десет одељења ове зграде, онда их премештају у другу, где не смеју више да мирују у оваквим кревецима, већ су за њих уређене одређене нежне оградице, у којима уче да стоје и ходају. Та зграда такође има десет одељења у којима се ходање даље развија. Када дечица потпуно науче ходати, ево још једне зграде поново са по десет одељења. У њој се старају о говору дечице и то на тако мудро уређен начин да би заиста вредело отићи тамо и подробније размотрити ту установу.

[ДС 2.67.8] Овде у згради ионако више немамо много шта да научимо јер можете и сами закључити да ова дечица пренесена са света потпуно у неподобно време сазревају једино љубављу Господњом и да су надзорници такви анђели-духови који су на Земљи такође били велики љубитељи деце. Пошто сада то знамо, пођимо у трећу зграду.

[ДС 2.67.9] Гле, тамо више према подневу стоји у већ прилично великом, издуженом облику. Отидимо тамо и одмах унутра. Ево нас у једном одељењу и то у првом. Зар не примећујете како врви од малих ђака и међу њима љубазних и стрпљивих учитеља и учитељица? И гле како ова дечица имају гомилу разних и шарених играчака; па чему им служе? Најпре ради муклог скупљања појмова у својој души, која је овде заправо њихово биће. Овде још не чујемо никакав говор, али хајдемо у друго одељење.

[ДС 2.67.10] Гле, овде дечица више нису шарено измешана, већ седе на меканим издуженим ниским клупицама и пред по десеторо дечице видимо учитеља, који држи неки предмет у руци, именује га и подстиче дечицу да слободно и што је могуће боље понављају. Предмети су увек тако изабрани да привлаче пажњу дечице.

[ДС 2.67.11] Уз то ћете овде приметити да су дуге клупе од по десеторо дечице раздвојене попречним зидовима, и то стога да при приказивању неког предмета суседних десеторо дечице не би било ометено у пажњи.

[ДС 2.67.12] У овом одељењу дечица само уче једноставне предмете називати. У следећем одељењу бивају упућена да називају састављене појмове, где наиме један појам чини основу а други га одређује. У четвртом одељењу већ уче сами састављати појмове а и оне речи којима се исказују поступци и радње а и стање, својство и особине.

[ДС 2.67.13] У петом одељењу се већ прича. То се постиже тако што учитељи посредством разних предмета приказују одређене слике (Tableaux) и мале представе, па затим дечица причају шта су видела и шта се догодило.

[ДС 2.67.14] У шестом одељењу та грана наставе проширује се у већој и смисленијој мери. Приказују се веће слике (Tableaux) и представе на начин да се односе на Господа; само што се овде дечици не преноси ништа даље осим само спољне слике, а она затим у одређено време морају да препричају шта су видела.

[ДС 2.67.15] У седмом одељењу, где дечица већ потпуно уме да говоре и када је њихова способност схватања достигла приметан степен, дају већ значајне, велике и опште повесне представе које се односе на Господа, не само на начин слика (Tableaux), него већ драмски и то обично на за децу тако привлачан начин да се она буквално искревеље и пречују и управо тако се виђено и чувено што дубље памти.

[ДС 2.67.16] У осмом одељењу учитељи већ дају дечици да сама представљају мале слике (Tableaux), па затим испричају шта су представила таквом сликом (Tableaux).

[ДС 2.67.17] Овако се дечица на целисходан начин упућују на самостално деловање и размишљање.

[ДС 2.67.18] У деветом одељењу дечица већ сама морају почети да измишљају нове представе, наравно, под вођством њихових мудрих учитеља и сама морају да их играју, најпре немо, а онда и гласно.

[ДС 2.67.19] У десетом одељењу приметићемо већ гомилу глумаца и драматичара, и њихово изражавање биће толико образовано да ћете морати рећи: Стварно, овако на Земљи нико не уме да говори, ма и прошао универзитет. – Додуше, овде се мора рећи:

[ДС 2.67.20] У духу се учи брже но у материјалном телу, уз који приања не ретко велика слабост и незграпност. Сигурно тако, но да се и на Земљи примењује сличан начин наставе, онда би деца која тамо живе и расту такође неизмерно брже доспела до духовно развијеног одредишта, уместо онако када дете најпре напуне разним ђубретом који се потом при подробнијем образовању детета најпре мора избацити тешком муком не би ли дете било способно да прими нешто чистије.

[ДС 2.67.21] Ради бољег схватања хоћу да вам прикажем једну слику и скренем пажњу на оно што сте већ сами доживели. Предпоставимо дете које је надарено за музику. Зар не би у најранијем добу могло постићи много под правим просветитељским надзором? А ако се оваквом детету уместо доброг наставника да прави ошљар, који у неку руку све друго боље зна него што предаје, уз то се ученику да и лош инструмент, који једва да има звук или ни нема, па је и редовно неподешен и то све под изликом "то је само за почетак", зар ће онда од овог надареног ученика музике икад шта постати? Ево да видимо.

[ДС 2.67.22] После три проћердане године наш ученик коначно добије бољег учитеља. А овај има три године муке да све до тад нагомилано ђубре избаци из свог ученика. Сад је прошло шест година и наш ученик још ништа не уме. Сада би прву грешку да поправе – не би ли дете постало нешто – тако што ће му одмах дати изузетног мајстора. Овај мајстор, међутим, нема стрпљења, а ученик више нема воље. Тако опет прођу три године и наш обдарени ученик једва да је нешто научио, док је правилним упућивањем већ прве године могао да постигне нешта значајно.

[ДС 2.67.23] Гле, тако то иде с наставом на Земљи и зато и напредак у образовању иде тако споро. А овде је све уређено на најцелисходнији начин те и образовање напредује огромним корацима. Наставак ће нам показати још блиставије успехе.

Глава 67 Мобилни приказ Импресум