Општи увод. Љубав у Божанству. Исконски духови. Тајне творевине. Постање. Првородни грех. Заступништво љубави. Поновљен грех. Изгон из раја. (1-21).

(Овако је Господ рекао мени и у мени за свакога, и то је истинито и верно и поуздано:)

1. Ко хоће да говори са Мном, нека Ми приђе, и Ја ћу му положити одговор у његово срце. Но, само ће чисти, чије је срце пуно понизности, чути звук Мога гласа.

2. И с оним коме сам дражи неголи сав свет, који Ме љуби као нежна невеста свога младожењу, ићи ћу руку под руку; гледаће Ме увек као брат брата, као што сам га Ја гледао одвека пре но што је постао.

3. Болеснима, пак, реци: У својој болести нека се не жалосте, него нека Ми се озбиљно обрате и нека Ми потпуно верују; Ја ћу их тешити, и река скупоценог мелема излиће се у њихова срца, и непресушни извор вечнога живота откриће се у њима; оздравиће и опоравити се као трава после олујне кише.

4. Реци онима који Ме траже: Ја сам истинити Свугде и Нигде. Свугде сам где Ме љубе и држе Моје заповести, а нигде где Ми се само моле и обожавају Ме. Није ли љубав изнад молитве и држање заповести изнад обожавања? Заиста, заиста, кажем ти: Ко Ме љуби, у духу Ми се моли, и ко држи Моје заповести, у истину Ме обожава. Моје заповести пак не држи нико други до онај који Ме љуби, а ко Ме љуби, нема заповести до једну да љуби Мене и Моју живу реч, која је истини вечни живот.