26. Тада бежаше све даље ка истоку и доспе у велику низију, ту се сруши изнурен и спаваше три дана и три ноћи. Тада се спусти моћан ветар с планина, пробуди спаваче, па прохуји преко широке равнице, те се смири коначно у дубинама земље која се зваше "Нод" или "Суво дно мора."

27. И Кајин опет погледа навише ка високим врховима гора и више не примети људе, тада не знађаше шта да чини. Након часка испружи руке и завапи прегласно: "Господе, преправедни, ако до Твога уха из ове велике даљине још доспева мој вапај, погледај овамо преко ових врхова милостиво ради деце и моје жене на обележенога бегунца светости Твојих очију, која је обележила моје чело тамом греха како ме не би препознали са слободним челом на злочину који је забележен на челу и на рукама и на грудима великога грешника, којега је грех превелик да му се икада може опростити."