3. Међутим, људе на овој земљи позвао сам из средишта Свога срца и створио их сасвим по Својој слици, и не би требало да буду само Моја створења, него Моја драга деца, која не би требало да Ме спознају као Бога и Творца, већ само као свога драгога Оца, који их после кратког испита поново хоће узети сасвим Себи да би тамо имали све што Он има и с њим пребивали вечно и с њим хтели владати и судити васионом. Но гле, сва Моја створења љубе Ме као свога Творца захвалном радошћу свога постојања, али Моја деца свога Оца не љубе и презиру Његову љубав.

4. Гле, тужан сам када видим како свакога часа хиљаде и хиљаду хиљада вену и умиру. Ох, када бих само могао да им помогнем. Зар није тужно када Свемогући не може да помогне?