Па се љубав сажали и миче, и мицање се узнесе, те Божанство ослободи своје затворенике љубави, и љубав проже све. И гле, тада облици оживеше и зачуђено се згледаше и грејаше се на пламеним зрацима Божанске љубави те добише самостално кретање и живахност. Али још се не спознаше. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 5, параграфа 9