И сад види и схвати што још нико није видео ни схватио: Вечна љубав узе број из себе, и број бејаше поредак и вечни закон у себи из којега и у којем сама вечно постојаше, постоји и постојаће у својој моћи и сили светости Божје. Онда узе глину попут кајмака згрушаног млека и обликова руком своје моћи и руком своје силе према броју свога поретка првога човека и духну му кроз нос живи дах, и дах у њему поста душа жива и душа испуни сасвим човека који поста према броју поретка којим посташе духови и посташе светови у просторима и земља и све што је на њој и месец и сунце. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 7, параграфа 7