Увод | Гросглокнер |
10. гле, ту високи стражар хвата / далеко с хиљаду руку око себе / све те подмукле родове / чвсто и хладно без смиловања / као "о крагну", како кажете, / привлачи их себи са свих страна, / онда се ни један не усуђује да мрдне / ни један даље да се шири. 11. Када их је привукао себи / све те зле реметеље поретка, / који су Земљу тако често лагали, / њих, земљине умножитеље лудила, / тада их тек сасвим хватају / чете мировних духова, / и о лед их сусталима брусе, / тупима за жељу да даље убијају. |
Увод | Мобилни приказ Импресум |