Help

jakob-lorber.cc

Глава 2 Дечак Исус у храму

Исусово питање у вези са рођењем у Витлејему и опречан одговор једног књижевника

1. Међутим, један даровит дечак не обори главу, па рече: "Све деловање у великом Божјем свету обасјано је дању најсјајнијом светлошћу Сунца, а чак ни ноћ није никада толико мрачна да не би могло ништа да се види. Због чега би баш ова важна наука, која би човеку јасно и светло требало да покаже пут до истинског спаса, морала бити толико замршена и ниједној души разумљива?"

2. А дечак који је ово замерио старешинама, био сам управо Ја па сам их тако довео у велику нелагодност, поготово што је сав ту присутни народ почео да Ми даје за право говорећи: "Тако нам Бога Аврахамовог, Исаковог и Јаковљевог, па овај дечак је зачуђујуће паметан! Треба му омогућити да и даље расправља са старешинама и књижевницима! Хајде да за њега ставимо богат прилог у сандучић Божји."

3. Један веома богат Израелац из Витаније (то је био отац Лазара, Марте и Марије, који је тада још увек био жив) иступио је и дао за Мене прилог од тридесет фунти [1 фунта = 560g] сребра и нешто злата само зато да бих могао што дуже расправљати са старешинама и књижевницима.

4. Старешине и књижевници, наравно, ову велику жртву веома радо прихватише, па Ја тако добих могућност да са старешинама водим један посебан и нечувен разговор.

5. Из Исаије је било прво, већ споменуто претпитање, на које је уследио нејасан и тајновит одговор и оно је дало повода за следећу дугу расправу, коју ћемо сада изложити. Ко год је буде читао срцем пуним чисте љубави, веома много ће учинити за своју душу и дух.

6. Пре него што смо дошли до веће расправе и будући да сам имао добро плаћену слободу да причам, вратио сам се на претпитање започевши да пропитујем старешине и књижевнике о појединим тачкама у вези с тим.

7. Претпитање је било из Исаије, 7. глава, 14. 15. и 16. стих, који су гласили: "Тако ће вам сам Господ дати знак: гле, једна девица је бременита и родиће сина и даће му име Емануел. Масло и мед ће јести да би знао да одбаци зло и изабере добро. Али пре него што дечак научи да одбаци зло и изабере добро, земљу, која те доводи до ужаса, напустиће њена два владара."

8. Први део претпитања односио се, само по себи разумљиво, на то ко је девица и ко је њен син Емануел и када ће се родити у свету. То време мора да је близу пошто су у земљи Јаковљевој већ више година свргнута њена два владара и сада су јој многобошци господари. Да није можда Емануел о којем је Исаија пророковао управо онај дечак који се родио пре дванаест година у стаји у Витлејему и то од девице Марије која је била заручена за тесара Јосипа, али још увек не као жена већ као храњеница по старом обичају храма, и због којег су мудраци са Истока дошли да би га као обећаног великог цара Јевреја поздравили, те о коме су Ана и Симеон у храму, при његовом обрезању, дали велико сведочанство?

9. Сад на ово не баш безначајно претпитање поче један старешина, један прави властољубиви шкртац, брбљати неку најзамршенију којештарију, коју ни не желим да објавим, јер Ми узгред још и рече да сам лоше васпитан дечак пошто већ знам шта значи родити се из жене.

10. Овоме се успротивио само један млађи, мало љубазнији књижевник приметивши да то не мора бити знак лошег васпитања јер, посебно у Галилеји, дечаци сазру раније него у запуштеном Јерусалиму, где не влада ништа друго до раскош и велика размаженост. Могао би Ми се, дакле, дати бољи одговор јер јамчи за Мене и јер је мишљења да сам са односима "људског саживота" добро упознат. Само би требало да се остали дечаци одвоје и онда да се са Мном поразговара сасвим мушки.

11. Док је старешина мрмљао нешто себи у браду, Ја сам овом љубазнијем књижевнику поставио питање у вези с рођењем у Витлејему, али и он поче нашироко:

Глава 2 Мобилни приказ Импресум