Help

jakob-lorber.cc

Глава 86 Духовно Сунце, књига 2

1. А да бисмо овај гордијев чвор у неку руку једним ударцем одмрсили, ићићемо одмах на претрес главног појма у овој осмој заповести.

2. Знамо да је од Господа сваком духу дата слободна воља а и слободна мисао да расветљава слободну вољу. Ова мисао у духу јесте заправо вид и светлост духа, којим може да види ствари у њезиној природној сфери.

3. Поред ове светлости, коју је суштаствено и својствено добио сваки дух од Бога, поседује још и другу способност примања унутарње најсветлије светлости од Бога; но не својим оком, него ухом, које је заправо такође око. Но не око за пријем спољашње појаве, које настају свемоћном вољом Господњом, већ око за пријем чисто-духовне светлости из Бога, наиме речи Божје.

4. Ово можете приметити већ из ваше природне особености ако само донекле обратите пажњу колико различито је оно што видите својим очима и уз то чујете својим очима. Својим очима можета да видите само природне слике, али ушима можете да примите зраке из унутарње божанске дубине.

5. Можете да чујете језик духова у сазвучју звукова, или боље речено: Својим телесним ушима већ споља материјално можете да чујете тајне облике унутарње духовне творевине. Колико ли само заостаје око према уху.

6. Гле тако је код духа. Захваљујући таквом устројству способан је да прима двојако, наиме спољно сликовито и унутарње суштаствено истинито.

7. У овом двоструком виду је положена тајна слободне воље.

8. Сваки човек, био чисто духован или још омотан материјом, овом способношћу налази се сасвим природно између нутрине и вањског. Према томе свагда може гледати безброј вањских облика, а истовремено такође у себи може примати исто толико унутарњих, чисто божанских истина.

9. Светлошћу споља од свега што види не хвата ништа друго до спољни облик, па овим у себи самом, управо примањем ових облика, може бити творац својих мисли.

10. Овим мислима своју слободно расположиву вољу може и покренути како и када хоће.

11. Ако не користи друго око унутарње божанске светлости, већ се задовољава и бави само облицима, онда је он човек који очито вара сам себе, јер облици су за њега дотле празне појаве све док их не може схватити у њиховој дубини.

12. А ако човек такође истовремено од Господа има унутарњу светлост па види, само ако хоће, нутрину ових облика, а при том се сам прекриви и сведочи о спољним облицима друкчије но што види унутарњим духовним оком, што је ухо, њихов велики значај, онда очито споља виђеним облицима даје лажно сведочанство.

13. Овде смо већ из корена претресли шта у бити значи "дати криво сведочанство". А углавном се опет ради о томе да човек о божанској истини у себи не говори друкчије но што опажа у себи.

14. А у Најунутарнијем ово изгледа овако: Љубав је једнака унутарњој виђеној светлости истине непосредно из Бога, а мудрост је једнака зрачећој светлости из Бога кроз сва бескрајна вечна пространства.

15. А ако неко има љубав, а не примењује је, него само својом спољном светлошћу и својом овом светлошћу вођеном вољом све више и више у бесконачност хвата зраке, који иду према споља, онда постаје све слабији, међутим, услед свог излета на све стране духовно узевши све надувенији и све мање примљивији за унутарњу светлост љубави и истине из Бога.

16. Ако је такав случај, онда такав човек све мање личи Богу, па сваком честицом свог постојања из темеља даје криво сведочанство Божанском бићу, коме би потпуна сразмера требало да буде.

17. Онај који дакле опажа божанску реч, али је не следи, него следи само што подмићује његове спољне очи, овим и дражи његову чулну вољу, тај сваким кораком који чини, сваком речју коју говори и сваким покретом руке који чини даје криво сведочанство. И да говори чисту божанску истину, чисту реч Јеванђеља, ипак лаже и даје Господу криво сведочанство, зато што не поступа по речи и по истини.

18. Ако се неко моли Богу, а не живи по речи Господњој, тај лаже онолико колико је дуг. Његова молитва је тада само спољни образац, чија се унутарња вредност сасвим губи, зато што се унутарња божанска светлост не користи за расветљавање и оживљавање нутрине овог спољног облика.

19. Управо је онако као кад неко највећим усхићењем посматра неку звезду. Шта му вреди све ово усхићење и посматрање ако звезду не може посматрати у својој непосредној близини као диван свет? Подобан је гладном пред затвореним ормаром где се чува хлеб. Може га посматрати чежњиво и поштујући колико хоће, међутим да ли ће се наситити? Дашта да неће. Јер све док не може да загризе у унутрашњост хлеба и да га прими у стомак неће му ништа вредети све посматрање, поштовање и усхићење пред ормаром.

20. А како у себи отворити ормар где се чува хлеб истинске сличности Божје и наситите се? Сигурно никако друкчије него у себи употребити унутарње средство и према томе усредсредити се према истини опаженој од Бога, да се од облика које се виде према споља прими, ради делујуће употребе, само оно што се и у којој се мери нађе потпуно саобразним и сагласним с унутарњом светлошћу те према томе и божански истинитим. Чим то није случај, онда је све што човек чини и предузима криво сведочанство о унутарњој божанској истини, па према томе права лаж према сваком ближњем.

21. Зато Господ говори: "Онај који се моли, нека се моли у духу и истини", и: "Ако се молите, идите у вашу собицу", и даље: "Не мислите шта ћете рећи, него тог часа ће вам се ставити у уста."

22. Овде су очито указане спољње мисли, које већ стога нису истините саме по себи зато што су мисли; јер истина јесте унутарња, јесте мотив за поступак према речи Божјој и пре се објављује но следујуће празне бујице мисли.

23. Према томе нека се свако усмери према овој унутарњој истини и нека делује по њој; тако ће све више и више делотворно повезати своје мисли са овом унутарњом светлошћу, те ће тако у себи доспети до јединства и до божанске сличности, у којој ће му вечно бити немогуће да буде лажливац.

24. А да је онда и свако који говори другачије но што мисли и поступа другачије но што говори и мисли лажљивац, само се по себи разуме; јер такав је већ сав покопан у крајње спољњу и грубу материју и одузео је свом духу сав божански облик. – Тако и овим ученицима овде објашњавају ову заповест по њеном унутарњем садржају; и пошто то знамо, можемо одмах прећи даље у девету дворану.

Глава 86 Мобилни приказ Импресум