Глава 1 | Посланица Лаодичанима |
8. и да се јако опоменете у својим срцима, те саберете сву љубав, у којој је све богатство савесног разума, да бисте спознали велику тајну Божју, Оцину, у своме Сину Исусу Христу, 9. у коме је пак скривено све благо мудрости и живог духовног спознања. 10. Ја вас пак зато опомињем да вас нико не заведе паметним и искићеним речима и паганском филозофијом. 11. Јер памет је и у животиња попут филозофије у пагана, који жртвују мртвим идолима. 12. Ви сте пак откупљени смрћу Исусовом да стекнете вечни живот у Богу Оцу. Па како сте онда могли ваше срце, које поста стан Духа Светога, изнова предати духу мртвих? 13. Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом непрестано с вама, моћи Христовом у мени и видим вашу веру и ваша дела, 14. па ћу вас зато и озбиљно опоменути и показати вам како су понеки међу вама, драга браћо, упали у велику неразумност, јер познајем њихове тобож разлоге и знам шта им је воља. 15. Требало би дакле да буде да се држите Исуса Христа каквог сте од мене преузели и прихватли и да ходите по јеванђељу које сам вам верно проповедао, 16. и да у њему пустите дубоке корене и будете чврсти у вери, како вас све научавах у духу нашег Господа Исуса Христа, живог Сина Божјег, који влада с деснице Оца вечног. 17. Али пак какви сада хоћете да будете, постајете противници Христови и Његове речи. 18. Шта то хоћете? Да поново постанете робови и слуге закона и греха и смрти, од којег се ослободисмо Исусом Христом. 19. Слушајте ме, кажем вам: Припазите добро да се не померите и не изгубите вашом филозофијом и отрцаним учењем оних међу вама који се више плаше Римљана и слепих Јудеја него Господара славе, који нас избави и кроз кога постасмо и ми и небо и земља и све ствари. 20. А кад сам био међу вама, упитали су ме ваши филозофи која је разлика између Бога и Његовог Сина Христа. А ја узех реч и казах им: 21. Слушајте браћо! Бог је један и Христос је један; јер ако има само једног Бога, онда једино има само једног Христа. Која је онда разлика између Бога и Христа? Бог је љубав, а Христ је мудрост у Бога или светлост, истина, пут и вечан живот. 22. У Христу живи телесно сва пунина Божанства, и ми смо савршени у Њему, јер је Он основа и глава сваке власти, моћи и силе, над поглаварствима, а и кнез над кнежевима земаљским. 23. Ако пак ја, Павле, вама ово казах духом и свом истином, зашто дозвољавате да вас заведу наук људски и световна правила? 24. Обрезани сте не руком и ножем већ Духом Светим одбацивши грешан живот, који је био јак коров у вашем телу, и то би истинско, право и живо обрезање у Христу. 25. Тиме сте са Исусом Христом за овај свет сахранили грешно тело крштењем по Светом Духу те сте васкрсли Исусом Христом и живом вером и љубављу према Њему. 26. Шта ће вам старо обрезање, које преста, шта ће вам обред, који обезвреди доласком и васкрсом Христовим и нашим у Њему. Шта ће вам субота, Христ је радио и ради сваког дана и тако је сваки дан учинио даном Господњим и није светковао суботу. 27. Али ја вас познајем, па вам зато кажем: Христос, какав је, сиромашан је у свету, а ви хоћете злата. То ли је зашто извољевате молитвени дом, празник и опшивену хаљину. 28. Велите, Бог кроз Христа, Свога Сина, нигде није укинуо одредбе Мојсијеве, већ штавише потврдио светом вечером, зато да буде обред жртвени. 29. Ја, пак, Павле, верни и Богом изабрани апостол Господњи, надахнут Духом Божјим, још нисам никада од Духа Божјег сазнао за овакво што, премда сам пре свог позвања био загриженији слуга старога закона више од вас свих. 30. А сада да вам кажем: Када ме је Дух Божји обратио када сам се упутио за Дамаск да прогоним тамошњу младу заједницу Христову, а то пре свега, чак својом слепоћом, увидех да Господа ваља узвисивати и молити му се духом и истином, а нипошто више неким обредима. 31. Јер Бог од свих које је позвао у своју службу никога није ослепео, а ја прво ослепех да изгубим све што је од света пре него што ћу постати један од Његових најмањих слугу. 32. А зашто сам прво ослепео? Зато што ми је све биће било огрезло путем материје храмске службе и да бих се ослободио ње. 33. А пошто ме Бог позва без обреда, дакле у мојој слепоћи, зар сам онда од свете вечере могао да направим обред? 34. Зар није тако како ме свагда учи Дух Божји? Ко има око светло, погледа обреде световне и забавља се тиме, 35. али за слепога прође сав свет са својим обредима и свака храмска служба и свака опшивена хаљина. 36. Вечна је истина, дакле, да ме Господ не позва ради успостављања новог обреда, већ ради обнове срдаца, које Сотона окова на веке века чврстим ланцима, 37. и да свима проповедам слободу духа, мир душевни и овим у Христу Господу да покидам старе и јаке свезе смрти. 38. А шта ли свима нама вреди моје учење, шта јеванђеље Божје када се слободни упутисте у стару смрт? 39. Али ја вас све молим ради вашега вечнога живота: оставите се оног што оста тешко наслеђе вавилонско, заробљеништво Јудејима. 40. Ето, Вавилон, велику блудницу земаљску, Господ је уништио јер је многим народима донела смрт. А шта ћете имати од тога ако од Лаодикеје начините нов Вавилон? Зато се оставите тога што ће изнова донети страшно пустошење, што је Даниел предвидео стојећи на светом месту. 41. А Христос вас је оживео пошто бесте мртви путем ваших греха и необрезањем телесним и отпустио вам је све грехе, које свагда починисте како у храму тако и у необрезању. 42. Он је затро крваво писмо које је било против свих нас, а које је настало управо световним обредима, па и наша имена беху тим писмом записана у књигу света, суда и смрти; затро је дакле тако што писмо закова за крст. 43. А ви сада цепате ово крваво писмо заковано за крст суда, срамоте, проклетства и смрти, писмо које сам Бог затре, и ви ваша нова имена у Христу трампите за стара која су исписана крвљу у књизи суда. 44. О слепи глупаци свакојаке глупости! У Христу се ослободисте, а сада поново постајете робови и слуге греха, суда и смрти. Зар нисте чули да је проклет онај који виси о крсту? 45. Христос пак преузе на себе вашу срамоту, грех, суд и смрт дозволивши да Га као проклетог закују за крст да стекнете пред Богом потпуну слободу и узе сву вашу срамоту и ругло на себе и на крст да бисте часно ходили. 46. Ох, шта вас то само спопаде оживевши у Христу да се изнова предате смрти. 47. Са чим да вас упоредим те да вас погодим као добар погодак мету? Јесте, ви сте попут успаљене љубавнице која живи у неком граду, а кћер је из доброг дома. 48. Чујте ме и добро запамтите. Шта вреди љубавници њено честито порекло када јој је пут успаљенија од успаљеног јарца? 49. Неће ли у својој одаји да излуди трчећи тамо-амо те испружати малтене читаво тело час кроз један, час кроз други прозор и похотљивим очима стрељати на све стране не би ли угледала неког који ће јој дати за чим жуди и гори њезино тело? 50. И угледавши некога, показаће му ужареним очима шта хоће, тако да ће својом похотом с њим грешити десет пута горе од курве са својим блудником на постељи срамоте. 51. О Лаодичани! Гле, то је ваша слика и прилика. А да ли знате шта ће с њом учинити поштени младожења, који хтеде да је запроси, прошавши поред њене куће и угледавши овај срамни порок? 52. Издвојиће је из свога срца и из својих уста те је више неће ни погледати макар и запала у највећу невољу. 53. Ово исто ће с вама учинити Господ јер Он је сазидао нов и жив храм у вашим срцима, где треба да га ишчекујете, а ви презирете овај храм, свету одају и из чисте светске похоте трчите ка прозорима суда да на њима блудничите са светом ради злата, угледа и властољубља зато што сте за свим тим пожудни. 54. А ја вам кажем: Господ ће се повући и препустити вас сваком блуду, старом суду и старој смрти ако се одмах не обратите и сасвим оставите ваше самоизабрано свештенство и ваш храм и ваш празник и вашу опшивену хаљину, јер то је све пред Богом гадно попут успаљене блуднице, која је у свом срцу гора од десет вавилонских курви. |
Глава 1 | Мобилни приказ Импресум |