2. глава

1. Нека дакле на вашу свест не утиче непозван епископ или свештеник, ни празник, ни субота, ни младина,

2. ни храм, ни жртвени обред, ни опшивена хаљина, па ни јело, ни пиће.

3. Будите умерени у јелу и пићу, то је добро за дух, душу и тело и то је угодно Господу.

4. Ако неко учи говорећи: Ову или ону храну не сме се јести јер је нечиста по Мојсију,

5. онда узвраћам: Христос је испунио Мојсија и пророке и ослободио их и Господ нама није забранио ниједно јело будући да је и он сам јео и пио са грешницима и цариницима,

6. и узвикнуо је, јело не каља човека, него што долази из срца, то га каља: покварен говор, зла жеља, шкртост, завист, убиство, гнев, прождрљивост, курварство, прељуба и томе слично.

7. А пошто имамо то јеванђеље од Њега, јединог Господара свеколике славе, колико глупи бисмо били да сами себе поново ујармимо старим и грубим јармом?