Глава 1 | Преписка |
3. Чувши све ово о Теби, према овом закључио сам у себи да једно од ових двају мора бити истина: Ти јеси или Бог, сишао с неба – или Ти, који чини ове ствари, јеси барем син великога Бога. 4. Зато овим писмом хоћу да Те замолим да дођеш код мене како би излечио болест коју имам. 5. Такође сам чуо да Јудеји гунђају против Тебе и да Ти хоће нанети зло. – Но ја имам, истина, мали, али ваљано сређен град, који ће за нас двојицу бити довољан. Зато дођи мени, мој надасве цењени пријатељу Исусе, и остани код мене у мом граду и у мојој земљи. Овде ће Те свако носити на рукама и у срцу. – Очекујем Те највећом чежњом свог срца. 6. Послато по мом верном слузи Браху. Први Исусов одговор 7. Абгаре, благо теби, јер не видевши Ме, ипак си поверовао. Јер гле, о Мени пише да они који Ме видеше, неће веровати у Мене како би они који Ме не видеше веровали и живели на веке. 8. А што се тиче тог што си Ми писао да дођем код тебе будуђи да Ме овде у Јудеји прогањају, кажем ти: Нужно је да се на Мени на овом месту испуни све оно ради чега сам дошао у свет и када се ускоро све ово испуни на Мени, да се уздигнем до Оног од којег сам изишао од искона. 9. Међутим, буди стрпљив у својој лакој болести. Када будем примљен у небо, послаћу ти једног ученика да излечи твоју болест и да теби и свима који су код тебе да право здравље. 10. Написано Јаковом, учеником Господа Исуса Христа и послато по Браху, краљевом веснику, из краја Генезарета. 11. Убрзо након што је Абгара од Господа Исуса примио овај пренебески одговор, догодило се да је овог краља најстарији син и престолонаследник пао у смртоносну грозницу, за коју сви лекари у Едеси казаше да је неизлечива. То је сиротог Абгару довело близу очајања. У таквој његовој превеликој жалости писао је поново добром Исцелитељу Исусу. |
Глава 1 | Мобилни приказ Импресум |