Глава 2 | Преписка |
Друго Абгарово писмо Исусу 1. Абгара, убог кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо и сва част Божја! 2. О Исусе, добри Исцелитељу! Гле, мој најстарији син, престолонаследник, који се заједно са мном понасве радовао Твом доласку у мој град, разболео се на смрт. Снашла га је нека гадна грозница и прети да га сваког тренутка усмрти. – Но, знам, како ме је уверавао весник, да ти такве болеснике лечиш на даљину без лекова само речју и вољом. О Исусе, добри Исцелитељу, истински сине највишега Бога, што сигурно јеси – дај да тако и мој син, који Те толико љуби да би за Тебе ишао и у смрт, оздрави Твојом моћном речју и вољом. 3. О Исусе, добри Исцелитељу! Немој ме, који сам такође болестан, само овај пут упутити до времена после Твог вазнесења, којег си ми саопштио, него помози, помози, помози одмах мом сину. 4. Написано у мом граду Едеси, послато по пређашњем верном веснику. Други Исусов одговор 5. Абгаре, велика је твоја вера. И зато би твом сину свакако могло бити боље. Али будући да сам код тебе нашао љубав већу но у Израелу, учинићу ти и више но само да си веровао. 6. Гле, Ја, Господар од искона, сада учитељ људима и вечни ослободитељ од вечне смрти, дароваћу твом сину вечни живот пре Мог вазнесења будући да Ме је љубио свим срцем не видевши Ме и не познавајући пре Мог предстојећег страдања за све људе. Тако ћеш ти, драги Мој Абгаре, дакако твога сина изгубити по телу у овом свету, но по духу ћеш га хиљадоструко добити у Мом вечном царству. 7. Али никако не мисли да ће твој син, када умре, заиста умрети. – Никако! Него када умре, тек онда ће се пробудити из смртног сна овог света ка истинском, вечном животу у Мом царству, које је духовно, а не телесно. 8. Зато се не дај жалостити у својој души. Него гледај и ћути: Ја лично сам Господ и осим Мене нема другога. Зато слободно чиним што чиним и нико Ми не може рећи: Чини ово, или, оно немој. 9. А ово што сада чиним и што допуштам да Ме прогоне као слабог човека, то сам предвидео већ негда пре но што беше утврђена Земља и пре но што Сунце, Месец и Звезде обасјаваше с неба Земљу. Јер зато сам изишао из Оца, који је у Мени као и Ја у Њему. А Отац је највеће јер је Моја љубав, Моја воља. А дух, који исходи из Мене и Оца делујући од вечности до вечности, јесте најсветије. И све то јесам Ја, који ти ово сада откривам. 10. Зато се не жалости будући да сада знаш ко је Онај који ти ово сада разоткрива. Ћути, пак, о овом дотад док будем уздигнут на стуб од Јудеја, о чему ће те одмах обавестити чим се догоди, јер иначе би свет пао пре времена. 11. Ових дана ће, пак, у твој град доћи сиромашан младић. Тог прими и чини му добро, тако ћеш обрадовати Моје срце, зато што твом сину указујем тако велику милост и дајем му да његове љубави ради пре Мене оде тамо куда ћу сам отићи после вазнесења на стубу. – Амин. 12. Написано при Кани у Галилеји учеником Јованом и послато по краљевом веснику. |
Глава 2 | Мобилни приказ Импресум |