7. А све је друго као у море бачен камен, где потонуше како дијамант, тако и пешчар у вечни смрдљив муљ. У себи, истина, остају шта јесу и шта су били ван мора, али судбина им је иста, једино с том разликом што се пешчар пре разлаже од дијаманта.

8. Исти је случај на другом свету са светским племством или обичним светом. Они ће у морском муљу неумољиве вечности још дуго уображавати да су оно што су били на свету. Цар ће тамо мислити да је цар, а просјак просјак са захтевом за одштетом. Али без обзира у правој стварности ипак ће обојица заједно делити исту судбину у морском муљу вечности. Једино би сиромах требало пре да превре и његово биће пре се напуни правих унутарњих мехурића понизности, који ће га извући из муља и узвисити нагоре до вечне светлости и живота, неголи цара или другог великана.

9. По овом узорку или општем правилу проценићете одлазак сваког човека. Зато држите се љубави да вас једном не задеси судбина општа. Амин, амин, амин.