31. У оним земљама, које називате врућим, још је много живахније и богатије преливање боја, како код биљака тако и код животиња но што је то случај у умереној или поготово у хладној области, у којој готово све прелази више у опште сивило, где има мало речи о неком јарком миом мирису и где је укус најчешће опор и горак, који је подобан осуђеној опорости и горчини духова који су везани у земљи. 32. Овде би неко могао казати: Па, ако према овоме разне врсте биљака, животиња, као и минерала - посебно у врућим областима - толико садрже светлосне твари из сунца, онда нису више потребне никакве даљне вештачке мере, којима бисмо од сунца вештачки позајмили оно, што на сасвим природан начин можемо имати без много труда. 33. Овај приговор је сасвим тачан и до сада се готово свако лекарство заснивало на овом. 34. Јер онај који користи неке познате лековите траве, осетиће од њих такође сигурно увек неко дејство; но, ни једна трава нема такву особину да би била у стању општенито да прими лековиту светлосну твар из сунчевог зрака. Свака биљка прима само оно њој саобразно и не може примати ништа више, будући да је својственост њене грађе таква да једино може примати оно што њој одговара и што јој је саобразно из сунчеве светлости.
|