[ДС 2.67.13] У петом одељењу се већ прича. То се постиже тако што учитељи посредством разних предмета приказују одређене слике (Tableaux) и мале представе, па затим дечица причају шта су видела и шта се догодило.

[ДС 2.67.14] У шестом одељењу та грана наставе проширује се у већој и смисленијој мери. Приказују се веће слике (Tableaux) и представе на начин да се односе на Господа; само што се овде дечици не преноси ништа даље осим само спољне слике, а она затим у одређено време морају да препричају шта су видела.

[ДС 2.67.15] У седмом одељењу, где дечица већ потпуно уме да говоре и када је њихова способност схватања достигла приметан степен, дају већ значајне, велике и опште повесне представе које се односе на Господа, не само на начин слика (Tableaux), него већ драмски и то обично на за децу тако привлачан начин да се она буквално искревеље и пречују и управо тако се виђено и чувено што дубље памти.

[ДС 2.67.16] У осмом одељењу учитељи већ дају дечици да сама представљају мале слике (Tableaux), па затим испричају шта су представила таквом сликом (Tableaux).

[ДС 2.68.17] Ви овде велите и кажете: Кад ова дечица, која имају једва пет или седам година по земаљском мерилу, све ово науче, да ли им онда још шта преостаје? Јер, као што смо видели, док су учила да говоре преко безбројних разних слика (Tableaux), скоро да су ионаку све научила што год би човек могао да замисли. А још више им је дало учење читања, јер у сликама су се појавиле безбројне разне прилике, чијим би се остварењем могла испунити готово сва вечност. Стога нам није баш потпуно јасно какве још више школе овде треба да постоје?

[СОС 2.25] А где је за природу лекара уследило ultima linea rerum, тамо се они опраштају. А и ми се опраштамо, али не као лекари, већ као духови који уму да прате овог за Земљу умрлог човека и на оној страни и посматрају шта ће тамо почети и куда ће се упутити.