Help

jakob-lorber.cc

Глава 14 Божје домаћинство, књига 1

18. Зато хајде да паднемо на земљу најдубљим осећањем наше потпуне изопачености и да плачемо и жалимо толико дуго докле теку сузе из наших очију и вратимо Господу што је Његово, чега смо сасвим недостојни, па нека чини с нама по Његовој пресветој правди каква Му је Његова света и увек добра воља и каква беше одвека."

19. И гле, тада се сруши на земљу Адам са свима својима и учини како спозна маленим још задржаним делом милости кроз тихо и тајно смиловање вечне љубави у Оцу, те оплакива горко заједно са свима његовима осим Кајина. Истина, и он се сруши на земљу с осталима, но око му оста сухо, те се наљути што и он не мога плакати попут осталих, па се подиже и оде. И ишав овако преда се и укочена погледа посматрав зелено тле, гле, изненада примети змију како пузи по земљи; тада се сагну, зграби је, искида и захваћен гневом и бесом поједе њено месо и усвоји га.

Глава 14 Мобилни приказ Импресум