34. Јер онај који користи неке познате лековите траве, осетиће од њих такође сигурно увек неко дејство; но, ни једна трава нема такву особину да би била у стању општенито да прими лековиту светлосну твар из сунчевог зрака. Свака биљка прима само оно њој саобразно и не може примати ништа више, будући да је својственост њене грађе таква да једино може примати оно што њој одговара и што јој је саобразно из сунчеве светлости.

35. Ако би неки лекар тачно знао да испита болесну душу, које животне специфике су јој ослабиле или и мањкају и ако би уз то знао травку која садржи управо исте те животне специфике, онда би на тај начин болесној души или - што је једно те исто - болесном човеку сасвим сигурно могао повратити пуно здравље.

36. Но пошто је такво дубље познавање човека и његове душе неком обичном лекару најчешће потпуно непознато колико и неко још неоткривено копно, тако његова лекарска струка мора остати више неко нагађање но знање.

37. Оно што су људи усвојили искуством и ретким спретним испитивањем из лековите силе биљака, минерала и животиња, тим обично и лече своје болеснике, и могли бисмо код већине лекара применити нордијску пословицу којом таквог лекара упоређују са батином: Погоди ли батина срећом болест, онда буде боље болеснику; погоди ли батина уместо болест болесника, онда је мртав.